Босна и Херцеговина је 16. јуна 2008. године у Луксебмбургу потписала Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом. Тиме је учињен највећи досадашњи корак ка чланству у овој највећој наднационалној творевини која окупља развијене земље европског континента.

Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању Босна и Херцеговина ступа у први уговорни однос са Европском унијом. Задатак који је БиХ преузела потписивањем Споразума је да спроведе договорене одредбе из Споразума и да настави са својим активностима и испуњавању критеријума за пуноправно чланство. Након потписивања Споразума, сљедећи корак је стицање статуса земље кандидата за чланство у Европској унији.

Овдје можете преузети:

Споразум о стабилизацији и прудруживању БиХ са ЕУ

Привремени споразум о трговини и трговинским питањима

Процес стабилизације и придруживања (Stabilization and Association Process)

Процес стабилизације и придруживања је оквирна политика Европске уније за земље Западног Балкана и потврда дугорочне посвећености том региону. Главни елементи ове политике предложени су у Комуникацији Европске комисије у мају 1999. године а печат на овај процес је стављен 2000.године на Самиту у Загребу. На том самиту постигнут је регионални споразум да се јасно утврде циљеви и услови у Финалној декларацији. Процес стабилизације и придруживања, као стратегију према западном Балкану, ЕУ је усвојила у жељи да учврсти мир, подстакне стабилност и демократију и понуди европску перспективу свакој од тада пет држава западног Балкана (Албанија, БиХ, Хрватска, Македонија, Србија и Црна Гора).

Процес стабилизације и придруживања подржава земље Западног Балкана у њиховом развоју и припремама за будуће чланство у Европској унији комбинујући три главна инструмента:

• Споразум о стабилизацији и придруживању,

• Независне трговачке мјере и

• Значајну финансијску подршку.

Споразум о стабилизацији и придруживању (Stabilization and Asociation Agreement)

Споразум о стабилизацији и придруживању је нова, трећа генерација европских споразума понуђена искључиво земљама Западног Балкана, у склопу Процеса стабилизације и придруживања. Споразум представља међународни уговор који је надређен домаћем законодавству, самим тим представља обавезујући акт за све нивое власти у земљи. Оквир ССП-а за Босну и Херцеговину је већ предодређен и слиједи примјере земаља из регије које су га раније потписале.

Споразум се потписује на неодређено вријеме с циљем доприноса економској и политичкој стабилности Босне и Херцеговине. Државе које су постале чланице петим проширењем Европске уније потписале су Споразуме о придруживању (тзв. Европске споразуме). Основна разлика између Споразума о придруживању и ССП – а је у томе што ССП садржи и "еволутивну клаузулу". Поред тога, ССП ставља акценат на регионалну сарадњу на Западном Балкану.

Склапањем Споразума, Босна и Херцеговина, захваљујући "еволутивној клаузули" потврђује статус земље потенцијалног кандидата, што је много више него што су земље потписнице Европског споразума добиле у погледу даљег придруживања ЕУ. Са аспекта регионалне сарадње, земља потписница се обавезује да ће потписати билатералне Споразуме са земљама Процеса стабилизације и придруживања и земљама кандидатима.

Босна и Херцеговина је 16. јула 2008. у Луксембургу потписала и Привремени споразум са ЕУ. Потписивањем Споразума, привремени Споразум (Interim Agreement) ступа на снагу. Привремени споразум дио је Споразума о стабилизацији и придруживању који се односи на област трговине и транспорта и укључује трговинске одредбе. Биће на снази између двије и три године, колико се очекује да траје ратификација Споразума о придруживању и стабилизацији између БиХ и ЕУ у Европском и парламентима 27 земаља чланица ЕУ.

По значају одредби које се баве питањем трговине ССП се сматра и трговинским споразумом. Током техничких рунди преговора највише времена и напора је уложено управо у трговинске одредбе и листе производа за које ће Босна и Херцеговина, постепено у периоду од 6 година, давати царинске уступке до потпуне либерализације са тржиштем Еуропске уније. Босна и Херцеговина ужива у једностраним трговинским повластицама од 1997. године, када је Европска унија либерализовала своје тржиште за производе из БиХ, уз одређена ограничења на поједине групе производа на којима ЕУ инсистира да задржи квоте.

Потписивањем Споразума Босна и Херцеговина почиње да отвара своје тржиште, односно да смањује и укида царине на договорене групе производа.

Споразум о стабилизацији и придруживању састоји се од 10 поглавља:

• Општа начела

• Политички дијалог

• Регионална сарадња

• Слободно кретање роба

• Кретање радника, пословни планови, пружање услуга, капитал

• Усклађивање права, провођење права и правила тржишног такмичења

• Правосуђе и унутрашњи послови

• Облици сарадње

• Финансијска сарадња

• Институционалне, опште и завршне одредбе.

Споразум о стабилизацији и придруживању је "мјештовитог" карактера, што значи да су за подручја сарадње дијелом одговорне земље чланице, а дијелом Европска унија. ССП на одговарајући начин уређује односе Босне и Херцеговине с Европском унијом у сва три стуба Уније (Европска заједница, економске политике и заједничко тржиште, Заједничка вањска и безбједносна политика и Правосуђе и унутрашњи послови).

С обзиром да је Споразум мјешовитог карактера, да би ступио на снагу у потпуности мора бити потврђен (ратификован) у свим парламентима земаља чланица, Европском парламенту и Парламенту БиХ.

Након потписивања Споразума, сљедећи корак је стицање статуса земље кандидата за чланство у Европској унији. До тада, Босна и Херцеговина ће припремити и план имплементације Споразума о стабилизацији и придруживању, који ће заједно са приоритетима из Европског партнерства у оквиру Стратегије интегрисања Босне и Херцеговине у Европску унију чинити Програм интегрисања БиХ у ЕУ.

У наредном периоду очекују се значајни реформски процеси како би се Босна и Херцеговина прилагодила и што боље испуњавала критеријуме за чланство у Европској унији, док ће у исто вријеме и радити на имплементацији ССП-а. У том свјетлу, и реформа јавне управе, као један од најзначајнијих критеријума, још више ће добити на значају и бити стављена у фокус као један од кључних реформских процеса у Босни и Херцеговини. Без успјешно спроведене реформе јавне управе биће немогуће достићи "јединствени европски административни простор" и испунити "копенхагеншки и мадридски" критериј који су кључни за приступање ЕУ.